Koliko košta čovek

 Ima li izbora u Srbiji pre anesteziranja N1?

 

Izbori će biti u maju, u julu, u septembru, u decembru… Koji izbori – neće Vučić da nam kaže, može mu se.

I tu njegova dominacija prestaje, istraživanja javnog mnjenja mu ne idu na ruku, propagandna glasila mu više ne završavaju posao.

“Kad je frka – zovi N1” ne važi više samo za frku, od pada nadstrešnice u Novom Sadu, N1 se profilisao kao medij kome se najviše veruje, kome se okreće svako ko želi da sazna istinu.

Bila je i pre toga United medija kamen u cipeli Aleksandra Vučića, nije uspevao da zadrži prisebnost, elementarnu pristojnost i lično dostojanstvo pri napadima na UM novinare i njihovog “gazdu” – Dragana Šolaka.

     Kratka retrospektiva; za Šolaka smo i saznali od Vučića, za to mitsko biće koje uništava Srbiju finansiranjem/vođenjem UM, saznali smo da je opljačkao Srbiju dok je bio na vlasti (iako nikad nije bio na vlasti), da je opasan kriminalac svetskog glasa (iako je slobodan čovek), da je prebogat (takav greh se ne prašta).                                                                                                                                                 I najvažnije, da iz nekog mračnog bunkera upravlja UM programom s ciljem da Srbija propadne – preda se neprijateljima (ko god oni bili).

Ličnu mržnju Vučića prema Šolaku najbolje ilustruje epski finansijski debakl Telekom Srbije 2021. godine, kupovinom prava na prenos utakmica engleske Premijer lige u iznosu od 600 miliona evra.
Ta prava SBB (takođe pod rukovodstvom Dragana Šolaka) dotad je kupovao po deset puta nižoj ceni, Telekom je dobio naredbu da ponudi koliko god treba samo da ne bi ostala  Šolaku.                Opadanjem uticaja opozicionih stranačkih lidera, Vučić je u javnosti od Šolaka napravio najljućeg neprijatelja Srbije.

             A onda se, usled režimske korupcije, neznanja i bahatosti, srušila nadstrešnica u Novom Sadu i ubila 16 ljudi - mediji UM postali su glavni prozor u svet građana Srbije i egzistencijalni problem Vučićevog opstanka na vlasti. A on vlast brani po cenu svih nas.

Kao bomba je pukla vest da se prodaje SBB, operater preko koga gledamo N1 i Novu.
Pa je stigla umirujuća informacija - mediji se ne prodaju, ostaju slobodni. No, Vučić nam je objasnio da su nam nade jalove, da će televizije biti ugašene, ali da će, milošću okupan, udomiti UM novinare kao svoje PR-ove.  

Onda smo saznali da je vlasnik UM londonski investicioni fond BC partners, da je Šolak manjinski deoničar i da je posle prodaje SBB-a smenjen s rukovodeće pozicije.

Novinari Krika otkrili su nam zaleđinu Vučićevog proglašenja pobede nad Šolakom objavljivanjem snimka u kome novi BC rukovodilac obećava direktoru Telekoma da će gušenje N1 morati da traje postepeno, ali da će obećanje dato Vučiću biti ispunjeno.  

           Mediji svuda u svetu postoje da bi pravili profit, vlasnici UM, uklanjanjem smetnje u vidu Šolaka, došli su u priliku da na konto UM naprave extra profit. Jer, zna se ko kupuje kao “pijani milioner” sve (svakog) što mu stoji na putu.

Uznemirila nas je vest da je nova uprava oterala glodura N1 Igora Božića, ali su nas ubeđivali da sve ostaje isto, a nije ga zamenila npr. Olivera Zekić, ili VratiKonjuGlavu, pa nam je pažnja otišla ka drugim svakodnevnim skandalima Srbije.

Nedavno nam je stigla i vest da će UM (sada su je rasparčali, pa je zovu drugačije) biti prodata kompaniji Alpac Capital. Ova kompanija je vlasnik TV Euronews, na čijem je čelu Vučićeva jurišnica Minja Miletić, a direktor kompanije je tesno povezan s Viktorom Orbanom, koji je, kad mu se moglo, takođe od mađarskih medija napravio svoje PR firme. “Pametnom dosta” – što bi rekli tviteraši.

         Loša strategija je seča sekirom, dobar strateg žabu kuva na tihoj vatri, strpljivo i polako.

Vremena nema dovoljno, ali je “padanje u komu” prihvatljivije od pucanja sačmarom, da ne kažem od gašenja N1.

Da li se nešto promenilo u programima/sadržajima medija UM? Na prvi pogled – ništa.

Jeste prenos protesta na Slaviji 23. maja, usred centralnog događaja skupa - govora studentskih gostiju, prekinut uključenjem Ane Brnabić, koja je predugo sricala naučene parole, ali to bi mogla da bude nenamerna pogrešna procena.

Po završetku skupa došlo je do izrežiranog sukoba s policijom oko Ćacilenda koji je pripisan nasilnim “blokaderima”. N1 je danima držao fokus na neredima, potpuno stavljajući u drugi plan miran skup 190.000 ljudi, ali je to možda rezultat neiskustva novog glavnog urednika.

Pre skupa na Slaviji desio se u aprilu skup podrške evropskim integracijama i članstvu Srbije u EU.
Mnogi su za njega saznali naknadno, kroz kratku informaciju u N1 vestima, izostale su uobičajne najave skupa na N1, nije bilo ni prenosa na koje smo navikli.

Nešto kasnije, u maju, održana je tribina u Kragujevcu na kojoj je govorio profesor dr Milo Lompar, najkontroverzniji potencijalni studentski predstavnik, promoter Radovana Karadžića i žestoki protivnik EU. N1 je najavio i prenosio tribinu uprkos činjenici da joj je prisustvovalo stotinak ljudi.

Malo je čudno što je na dan obeležavanja stradanja u Srebrenici po (čini mi se) treći put repriziran promotivni intervju Mila Lompara na N1.
Čudno mi je i to što Branislav Šovljanski, novi prvi čovek N1 – srpskog CNN-a, i dalje radi “pričaonica” emisiju koja promoviše ljude iz raznih sfera javnog života, umesto hard talk intervjue s najvažnijim političkim akterima. Možda je do mene, možda to ništa ne govori o budućnosti N1.

Kad smo kod ličnog mišljenja, čudna mi je i izražena diskrepanca u majčinskom pristupu razgovorima sa studenatskim predstavnicima, bez ikakvog objektivnog otklona, i intervjua predstavnika opozicionih stranaka u kojima su neki novinari pristrasni, vidno neprijateljski raspoloženi.

Ne kažem da svesno ispunjavaju  Vučićevu agendu uništavanja stranačke opozicije, ali se bojim da to postaje rezultat.

Primećujem i da je Vučić srž N1 programa, šta je rekao, šta je mislio, šta će sutra da kaže/uradi, potpuno je zaboravljen “nisi nadležan” pristup programu, kad nas je N1 obaveštavao kako korupcija ubija i šta radi slobodni deo Srbije.

U programu se sve češće tretiraju individualni problemi onih koji naglašavaju da se “ne mešaju u politiku”, razmatra se do u detalja ko se na opozicionom spektru ne slaže s kim, ko se s kim svađa, forsiraju se gostovanja analitičara koji su neskriveni navijači jedne strane, kao i onih koji zagovaraju tezu da je Vučić EU “igrač”, da je okrenutost Evropi navijanje za Vučića i da nije vreme da se razmišlja o EU. Neću da kažem da se, posle pada Orbana, stvara USA igrač koji buši EU, ali mi jeste to palo na pamet.

Misteriozno su iz programa nestali pojedini reporteri, a možda su mi u strahu velike oči - možda su samo na odmorima; ništa više nije dovoljno važno da se produži program pet minuta, kao što je bilo nekad, vidljiv mi je pad intenziteta i kvaliteta programa.

Ne mogu da smislim novinarsko opravdanje cenzurisanja Ljubomira Stojadinovića, dugogodišnjeg kolumniste UM, jedino objašnjenje mi je strah (ili naređenje) od “novih gazdi”, koji su ulepo s gazdom državne kase.

Moguće da iz mene govori strepnja, da su ove fine promene slučajnost, da novi vlasnici UM nisu napravili deal s Vučićem u kome su mu obećali “umivanje” sadržaja, taman toliko da UM ne smeta sledećim izborima.

            Znam da novinari UM neće pristati da, kao toliko njihovih kolega protekle decenije, postanu propagandisti režima za ogroman novac. Ali i novinari moraju da jedu, imaju porodice, ne znam kako će se nositi s eventualnim savetima, korekcijama, uputstvima, koji će ih mic po mic pomeriti u ravnodušnost, u opreznost i autocenzuru zbog zebnje da neće moći da plate ratu kredita ako dobiju otkaz.

Znam da u ovakvom odnosu snaga studentskog pokreta i Vučića, uprkos svim razrađenim šemama za krađu izbora, uprkos formiranju bezubog REM-a, uprkos svom gledanju kroz prste Evropske unije najlošijem đaku Balkana… Vučić ne sme da raspiše izbore dok ne anestezira UM.

Era “zlog Šolaka” je završena, mediji u modernom svetu postoje da bi pravili profit, ne mogu da zamislim bolji biznis od prodaje UM - ubojitog političkog oružja, onome koji raspolaže parama šest milliona ljudi.