blu

                 Rastužila me vest da će N1 raditi debatne emisije u kojima će učestvovati SNS reprezentativci. Posle 14 godina življenja “u televizoru” nijedan Vučićev vojnik ne može da nam kaže ništa što dosad nismo čuli hiljadu puta. Svi su prošli istu političku školu – obuku za Vučića, da ne kažem Šešelja. Zato se ni ne razlikuju, čini nam se da je najgori naprednjak onaj koga u toj sezoni Vučić najčešće šalje u emisije, ali kad npr. Orlića zameni Jovanov, vidimo da je razlika samo u broju lične karte, sve ostalo je isto. Ne dozvoljavaju se lične osobenosti, svi moraju robotizovano da govore isto. Postoje još od Gebelsa udžbenici za obuku političara za javni govor. Ta nauka (a jeste u pitanju nauka) se razvijala u raznim pravcima, a njen pozitivan cilj je da od govornika izvuče njegovo najbolje. Nauči ga kako da ostane koncentrisan, fokusiran, kako da kaže ono što mu je važno, kako da se snađe u neprijatnoj situaciji, itd. I ak...

                 Danima pratim opšti pritisak da se opozicione stranke povuku iz izborne trke. Fantastične slike studentskih akcija, koje su nam prethodnih dana punile srca i duše, nisu smanjile bes prema strankama. Nisam videla pritisak na Narodnjačku koaliciju, niti na DSS da odustane. Tviteraši su objašnjavali da Aleksićeva ekipa ionako nema šanse, a Miloš Jovanović nije demokratska opcija, pa nije ni važan. Narodnjačka koalicija se jeste povukla, valjda zbog procene da nemaju šansu za censuz. Čudno je kako su iskusni političari iz Aleksićeve ekipe startno pomislili da njihov populizam može da parira studentskoj popularnosti. Imam pretpostavke, vezane za razbijanje „svi zajedno“ koncepta stranaka, ali su odustali, pa to više nije bitno. Ostala je još EU opozicija (DSS se još uvek broji kao nebitan).   Veoma me žaloste i preplavljaju neprijatnošću objave funkcionera i članova Demokratske stranke. Razumem da im je egzistencij...

  “Bezuslovno” - bez postavljanja ikakvih uslova, protivljenja ili sumnje, potpuno, apsolutno i bezrezervno. Ne postoji niko (računajući i moju decu) koga podržavam bezuslovno. Podržavam dobre poteze, kritikujem loše, najviše kod onih koje volim. Svojoj deci “drobimo non-stop”, “smaramo” ih, “pričamo gluposti”… “Zvocanje” im se zadrži u glavi, pa se oduševimo kad vidimo da su iskoristili naše iskustvo za sebe.   Već godinu dana jača kult ljudi koji od SL prave božanstvo, a njihove odluke prihvataju kao sveto pismo. U religiji je “bezuslovno” podrazumevajuće, u politici je infantilno, a sprovodi se samo u autokratijama. “Glasaću za kamen za kupus, ako ga SL kandiduje”. Nisam ovo shvatila bukvalno, a prihvatila sam mogućnost da glasam za Lompara/Bakića, bez obzira što je nemoguće da se slažem s idejama obojice. Ako je strategija “našim populizmom na njegov populizam” – progutaću tu žabu. Jer je pretpostavka bila da će kandidati biti istaknuti članovi našeg društva, ljudi...

                 Postoji priča (možda je urbana legenda) da je Frenk Sinatra započeo karijeru tako što je njegov tim plaćao atraktivne devojke da ga čekaju ispred studija i padaju u histeriju kad ga ugledaju. Novinari su se tada zainteresovali za žgoljavog niskog plavookog momka prodornog pogleda koji je preko noći postao zvezda. Žgoljavi visoki momak s ovih prostora nije imao prodoran pogled, plaćene ili organske obožavateljke, i nije postao zvezda preko noći. Dvadesetak godina   savijao se od kifle do perece, „riljao“ nogama i rukama i čekao svojih pet minuta. Dobio ih je pošto je izdao „oca“ i preveslao „strica“. A onda je sve svoje i državne resurse iskoristio da postane zvezda. Dobio je aplauze i divljenje prizemne publike, pa čak i nekih ljudi s ukusom, a uz mnogobrojne koje je kupio, konačno je postao zvezda srpske politike. Tumačenja da je kroz celokupnu karijeru Sinatru „gurala“ mafija slučajno se podudaraju s pričom do...