Ne daj, bože, da se Srbi slože

Naivni nisu svesni da su u političkom životu slučajnosti uvek pre statistička greška, nego sticaj okolnosti.

Dešavaju se kad  “kap prepuni čašu”, kada naizgled tromi, učmali dan preseče oluja.

Znamo za takve događaje u svetu iz istorije, a svedoci smo  “studentske munje”.

 

Ipak, studentsko – građanska oluja nije nastala zbog nadstrešnice.  Odnosno, nije nastala samo zbog nadstrešnice. Deceniju su se gomilale “kapi” nepravde, korupcije, kriminala, ponižavanja, stradanja. I nisu svi ćutali, nisu se svi pravili da ih se ne tiče, nisu svi čekli da neko drugi reši opštu nesreću. Ali jesu bili manjina.
Njeno jezgro činili su ljudi koji su u mladosti vodili istu bitku, protiv istog ovog režima, u izvornom obliku.

Prebacivala sam s puno besa i gorčine 90-ih ocu - njegovoj generaciji, što su nam ostavili razvaljenu državu punu mržnje na koju nas niko nije pripremio. A onda sam se u najboljim godinama našla u njegovim cipelama - moje generacije dozvolile su povratak zlih duhova prošlosti iza kojih ostaje samo pustoš.

Sreća je što posle svih izgubljenih ratova 90-ih više ne mogu da nas uvuku u rat ni sa kim sa strane, nesreća je što takvi ljudi ne mogu da postoje bez mržnje, pa su iskopali nepremostivi kanjon između dve Srbije, naše i njihove, da ratujemo međusobno dok oni dele plen.

 

Da se vratim na zlo doba preobučenih radikala; ima nas koji smo pobedu Nikolića na izborima 2012. doživeli kao najstrašniju prirodnu nepogodu, ima i onih koji su se iskreno nadali da će “novi” doneti boljitak društvu zaglavljenom u izneverenim obećanjima o uspešnom, pravednom, modernom društvu.  Te nade su ubrzo počele da blede, već 2014. je bilo jasno svakom ko je želeo da gleda da se država suljava, 2016. je bilo teško ne videti ka čemu se suljava, od 2020. je bilo kristalno jasno da smo do grla zaglibili u pljačkašku kulisu od države.

 

Prvo što je naš Voldemor uradio  bilo je “vaspitavanje biznismena” - ljudi s novcem koji bi mogli da pomognu opoziciji, onda je, posle stavljanja šape na službe bezbednosni, razbucao “kao svinja mas’an džak” opozicione stranke i preuzeo medije u Srbiji.

Mnoge političare je kupio (kao i pregršt ljudi iz svih značajnih sfera društva), ostale je zatvarao ili satanizovao. Začaran krug kupovine i difamacije pojedinaca usavršio je za Ginisa.

Bilo je ljudi koji se nisu predavali, bilo je protesta, stvarale su se i propadale stranke, postojali su periodi buđenja nade… svaki put nas je Voldemor preveslao igrajući na najgore u svakom od nas. Svaki put je uspevao da nam probudi sumnju u onog pored nas, da nam oblati onog ispred nas, da nam podmetne kukavičije jaje, da nam do balčaka ogadi politiku i sve koji se “guraju” u Voldemorov posao.

Kada su i najuporniji počeli da plutaju u beznađu, desila nam se mladost.

Studenti, za koje smo mislili da su generacije uništene odrastanjem u lažima, vrednovanju najgoreg, amputaciji dobrote i poštenja, probudili su nam osećanja u rangu slepe zaljubjenosti, prvog poljupca, onog lebdenja na ponosu i sreći kad imamo energiju da pomerimo planinu.

 

Zaljubljenost ne može da traje večno. Nekad preraste u ljubav, nekad u “šta mi je to trebalo”.

Već neko vreme tumaramo između zaljubljenosti, ljubavi i razočarenja.

Studentski pokret će definitivno ući u istoriju ove zemlje, još uvek verujem da ne mora da postane samo crtica, kao studentski pokret ’68. o kom smo učili iz istorije.

 

Naivni nisu svesni snage i organizacije mašinerije koja nas je zarobila. Nisu svesni da, dok mi čekamo, dok se  nadamo, mašinerija čini sve da nas opet razbije na komadiće, da nam ogadi sve i svakoga, kao toliko puta dosad. 

Nismo tog 15.marta uspeli da pobedimo iako smo bili brojniji, pametniji, snažniji, složniji, lepši.

Otad traje naše tumaranje i Voldemorova organizacija.

 

Naivni nisu svesni da je ogromnom broju ljudi posao da natura pravac razmišljanja koji nam se uvlači u kožu, koji nam formira stavove, ili nas učvršćuje u verovanju da smo samo mi u pravu, da ne treba da poslušamo nijedan kontraargument.

 

Tako smo došli do “studentskih svedoka” i “kontrolisane opozicije”.

 

Opozicione političare, koji su prošli kroz sito i rešeto, koji nisu pristali ni da kleknu ni da se prodaju, koji su, uostalom, i pokrenuli bunt posle pada nadstrešnice, prograsili smo neprijateljima, izjednačili ih sa zlom koje nam kroji sudbine.

Nismo hteli da se priključimo proteklih godina političkim strankama kojima smo verovali, da pomognemo, nije to za nas, jer je politika posao koji iziskuje znanja i veštine, uostalom, imamo svoje poslove, a njihov je politika.

Sad ih mrzimo zato što su neuspešni, zato što nas nisu spasli dok smo kuckali besne komentare po mrežama čekajući spasioce, zato što imaju mane nedostojne naše bezgrešnosti, zato što nemaju “prave poslove”, nego se bave politikom, zato što je nekadašnja zaljubljenost iščilela. Zahtevamo da prestanu da se bave politikom, da nam ne prave senku dok sijamo u novoj zaljubljenosti.

 

Studentski pokret postaje politički činilac. Bili su divni studenti dok su gulili tela špartajući po Srbiji, dok su svoju studentsku godinu trošili na budućnost svih nas. Veliku su nam sreću stvarali, s radošću smo im pravili kiflice i u slobodno vreme izlazili na korzo da ih dočekujemo, da im aplaudiramo.

Šta je sad ovo, trebalo je da nas ujedine, kakvi su ovo loknasti Isusi/odlazak u Strazbur, govornici koji su za EU/putinovci, dodvoravanje glupavima i zatucanima? Zar su studenti isti kao što smo mi, zar ih ima i s druge opozicione strane, koju preziremo i želimo joj da nestane?

Zar će na studentskoj listi biti ovaj, za koga znamo da je ništak? Zašto su ih zaveli prevaranti koji su identični prevarantima koji su zaveli nas na onim i onim izborima? Evo, Informer objavio da je ovaj studentski kandidat krao, a baš mi je bio simpatičan. Možda je konjska glava slagala, al’ ipak - gde ima dima, ima i vatre, nisu tu čista posla. (primećujete sličnost s difamacijom svih opozicionih aktera u protekloj deceniji?)

Posle predstojećih izbora Studentska lista će, kao i opozicione stranke, postati “stara”, možda ona “koja nas je izdala”, koja “nije ispunila naša očekivanja”?

 

Sumnjamo da je u studentski pokret ubačena ćacad koja rovari iznutra - sigurno smo u pravu.

Sumnjamo da u političkim strankama postoje “spavači” koji će posle izbora skinuti maske - sigurno smo u pravu.

Ovo je “rat” entuzijasta protiv odlično organizovane mašinerije zla, mnogo su jači i organizovaniji, mi smo brojniji.

 

Kako smo došli do tačke u kojoj su nam glavni rivali stranke/Studenstka lista?

Studenti hoće svoje kandidate, ne žele stranke. Mislim da to nije pametna politika, al’ nisam studentkinja, to je njihova politika. Izvesno će napraviti greške, staviti na nju ubačene, pogrešne, nesposobne, sebične. No, sigurno će privući i dosad neutralne, nedovoljno zainteresovane, režimske a razočarane glasače.

Stranačka opozicija će, nadam se, prestati da moljaka studente da ih primi u svoje društvo i organizovaće se u jednu ili više kolona, kako bi privukli glasače kojima su političke ideje prioritet nad željom da budu deo popularalne ekipe. Nema malo takvih glasača, iako sada tihuju da ne bi iskakali iz trenda.

Možda neke koalicije neće preći census, pa će to biti bačeni glasovi, ali s obzirom da SL ima većinsku podršku, ti glasovi će se preliti njima.

 

I glasovi Studentskoj listi i glasovi stranačkoj opoziciji (ne računam Nestoroviće, Grujičić i ine u opoziciju, ali protiv gluperdi koji u to veruju nema leka) glasovi su protiv zla koje ubija Srbiju.

Koncept po kome će ukidanje mogućnosti da biraju naterati glasače da glasaju za jednu listu, osim što je nedemokratski, potpuno je pogrešan, setite se belih listića 2012. Nisu demokratski glasači ćacad, imaju uverenja, ako im nije ostavljen izbor, neće učestvovati.

 

 “Ne daj, bože, da se Srbi slože” nije kletva koja nas tera da svi duvamo u istu tikvu (da ne kažem zadnjicu), ta tikva je popunjena i smrdi,

treba da budemo primer društva za koje se borimo, u kome se neće podrazumevati da su svi koji nisu pod našom šljivom protiv nas.

 

Kada sledeći put “opalite” po političarima (strankama) ili studentskim kandidatima (studentima),

budite svesni da ste Vučićeva korisna budala. Za razliku od mnogih koji debelo naplaćuju sejanje razdora među nas, vi to radite za džabe i na svoju štetu.