N1 debata

             Rastužila me vest da će N1 raditi debatne emisije u kojima će učestvovati SNS reprezentativci.

Posle 14 godina življenja “u televizoru” nijedan Vučićev vojnik ne može da nam kaže ništa što dosad nismo čuli hiljadu puta. Svi su prošli istu političku školu – obuku za Vučića, da ne kažem Šešelja. Zato se ni ne razlikuju, čini nam se da je najgori naprednjak onaj koga u toj sezoni Vučić najčešće šalje u emisije, ali kad npr. Orlića zameni Jovanov, vidimo da je razlika samo u broju lične karte, sve ostalo je isto. Ne dozvoljavaju se lične osobenosti, svi moraju robotizovano da govore isto.

Postoje još od Gebelsa udžbenici za obuku političara za javni govor. Ta nauka (a jeste u pitanju nauka) se razvijala u raznim pravcima, a njen pozitivan cilj je da od govornika izvuče njegovo najbolje. Nauči ga kako da ostane koncentrisan, fokusiran, kako da kaže ono što mu je važno, kako da se snađe u neprijatnoj situaciji, itd.

I ako nikad niste pročitali nijednu knjigu na tu temu, a jeste videli tri intervjua naprednjaka, znate kako njih obučavaju.  Šta god da je pitanje, ispucaj tuce neproverenih brojki i “podataka”, zatrpaj novinara/sagovornika brdom optužbi na najrazličitije teme, ubaci skandaloznu laž koja će ga šokirati, govori glasno, bez zastajanja i ne dozvoljavaj da sagovornik odgovori na bilo koju optužbu. Kad pokuša, prekini ga, pa ubaci još tuce novih optužbi na nove teme, da izgleda da sagovornik nema argument.

Sve vreme ga optužuj za ono što radiš i skandalizuj se njegovom nepristojnošću, nevaspitanjem, primitivizmom. I najvažnije, sve vreme hvali Aleksandra Vučića i njegove supermoći zahvaljujući kojima Srbija postoji.

      

Ozbiljna veština je i biti dobar intervjuer. Velika je razlika između novinara koji radi klasičan intervju čiji je cilj informacija ili afirmacija, i političkog intervjuera koji želi da sazna ono što političar ne želi da kaže. Nijansice prave krucijalnu razliku između utiska “kako ovaj napada gosta”, “kako je gost sahranio novinara”, “kako ga je novinar ogolio”…

I političari i novinari kale se iz intervjua u intervju, neki nestanu, neki postignu velike karijere.

Poslednje decenije političari opozicije i nezavisni novinari nisu imali priliku da “treniraju”. Političarima je uglavnom zabranjen pristup Vučićevim medijima, naprednjaci ne daju intervuje nezavisnim novinarima. Novinari koji rade u Vučićevim medijima znaju šta moraju da bi zadržali posao, a prekidanje “Vučićevih neprijatelja” i nije teško, jer su u pitanju ljudi koji zaćute kad im se oduzme reč.

       Novi element u našoj političkoj drami su kandidati Studentske liste. U pitanju su ljudi raznih profesija, ali mislim da niko od njih nije prošao obuku za duele. Ne sumnjam, npr. da profesori umeju jasno i jezgrovito da izraze svoje stavove , ali sumnjam da su obučeni za ultimate fight, što jesu debate s naprednjacima.

      

U slučaju prve N1 debate, između Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić sam se prevarila. Profesorka je ozbiljna šmekerka, nije nijednom zagrizla bačenu joj udicu, držala se dostojanstveno i pokušala da govori o temi emisije. U tome baš i nije uspela, jer je to nemoguće u debati s naprednjacima. Brnabić je vrtela message box koji ove nedelje vrte botovi na mrežama i  propagandna glasila. Sasvim je nebitno ko je preko puta nje, o čemu treba da se govori, svi oni su programirani roboti koji uveseljavaju Vučića. Novinarka Tanja Aleksić pokušala je u startu da uformi razgovor, ali ju je Brnabić svukla na svoj nivo, pa se to pretvorilo u „svađanje“ njih dve; Tanja nije želela da joj dozvoli da „otme“ emisiju, Brnabić je disciplinovano obavljala svoj zadatak.

 

             Šta je epilog ovih besmislenih sat vremena? Profesorka nije imala priliku da nam objasni šta je ideja Studentske liste za obrazovanje, a mnoge nas to interesuje. Bili smo „prinuđeni“ da slušamo Brnabić koju ne bismo slušali ni „za pare“, a nismo čuli ništa ni važno, ni novo, ni pametno.

Takoreći, gledali smo politički rijaliti i navijali za svog favorita. A sve vreme smo imali grč u stomaku, jer je to koncept rijalitija - gledaš očekujući skandal, nadaš se da će tvoj „patosirati“ onog drugog, a ne obrnuto.

Ne gledam rijalitije, ne zanima me radikalska propaganda, ubuduće se neću „navući“, čitaću na Tviteru ko je „pobedio“ u budućim ultimate fight mečevima N1.

 

*Debata je formalna, pravilima uređena rasprava u kojoj dve suprotstavljene strane iznose argumente o određenoj temi.

Glavne karakteristike debate:

• Pravila: Učesnici poštuju redosled i vreme govora kako bi se izbegla obična svađa.
• Argumenti: Svaki stav se dokazuje činjenicama, analizom i primerima.
• Suprotstavljene strane: Postoje strane koje zastupaju različite ili suprotne stavove o istoj temi.

·         Svrha: Cilj je razvoj kritičkog mišljenja i sagledavanje problema iz više uglova.