Počnimo ljubav ispočetka

 “Bezuslovno” - bez postavljanja ikakvih uslova, protivljenja ili sumnje, potpuno, apsolutno i bezrezervno.

Ne postoji niko (računajući i moju decu) koga podržavam bezuslovno. Podržavam dobre poteze, kritikujem loše, najviše kod onih koje volim.

Svojoj deci “drobimo non-stop”, “smaramo” ih, “pričamo gluposti”… “Zvocanje” im se zadrži u glavi, pa se oduševimo kad vidimo da su iskoristili naše iskustvo za sebe.

 Već godinu dana jača kult ljudi koji od SL prave božanstvo, a njihove odluke prihvataju kao sveto pismo. U religiji je “bezuslovno” podrazumevajuće, u politici je infantilno, a sprovodi se samo u autokratijama.

“Glasaću za kamen za kupus, ako ga SL kandiduje”. Nisam ovo shvatila bukvalno, a prihvatila sam mogućnost da glasam za Lompara/Bakića, bez obzira što je nemoguće da se slažem s idejama obojice. Ako je strategija “našim populizmom na njegov populizam” – progutaću tu žabu. Jer je pretpostavka bila da će kandidati biti istaknuti članovi našeg društva, ljudi od autoriteta i poštovanja, pa neka budu i stavova koje ne podržavam.

No,bojim se da neće tako biti. Zašto su kenselovani ljudi iz Proglasa, iz anketne komisije, ljudi od karijera koji su imali i najmanju dobonamernu primedbu…? Zašto SL ćuti kad im proteruju profesore, prebijaju ih po ulicama, kad gase emisiju Kesiću, koji im je govorio na jednom od prvih skupova?

                  Vetirali su rektora Đokića. Studentski fanovi sad izvlače “crtice” iz Đokićeve karijere kao najstrašniju optužnicu. Isti oni koji su pre šest meseci Đokića dizali u nebo, pravili paralelu s Mađarom, koji je najveći deo svoje karijere bio je čovek režima.

Najglasniji studentski fanovi su uglavnom prespavali AV eru, zainteresovali su se za politiku prošle godine, ili su do prošle godine jednako strasno podržavali opcije koje sad pljuju.

Glavni argument im je – dosad ništa niste uradili (stranke, aktivisti, pojedinci koji se bore…) nemate pojma. A njih su “deca probudila”. Iskustvo me uči da će te uspavane lepotice “sutra” prve pljunuti “decu “ kad AV proglasi pobedu.

           Valjda to podrazumeva reč “bezuslovno” - ne misli, ne preispituj, sledi instrukcije iz storija.

Prošle nedelje vetiran je i čovek kome bih bez trunke dvoumljenja dala na čuvanje svoju decu, pse, imovinu. Zamera mu se propagandno blato, što je previše vidljiv, poštovan. On već deceniju prsima trči na bunkere, poginuo bi za studentsku ideju.

Besna sam, tužna, ogorčena nepravdom. Poznato mi je to stanje, doživljavam ga otkad je Vučić zaposeo Srbiju. A nadam se nekoj potpuno drugačijoj, u kojoj neću tako da se osećam.

 

Ako se pitate kako Konjska Glava ima informacije sa svakog plenuma – ništa lakše nego da je prošlog septembra režim upisao na svaki fakultet po jednog svog. A iluzija je da nije imao svojih ko zna koliko i pre toga. Samo su u početku bili u manjini, jer je broj zainteresovanih studenata za plenume bio ogroman.

Do nas stižu samo aberi. Jedan od njih je da Studentska lista vetira “ukaljane”, one na koje je Vučićeva propaganda deceniju kipovala blato.

Koga nema na Vučićevom spisku za blaćenje sasvim sigurno nije prstom mrdnuo poslednjih 14 godina za bolju Srbiju, Vučić ne prašta nikome.

Za većinsku javnost “čisti” su samo ljudi koji su do pada nadstrešnice “gledali svoja posla”, koji se “nisu mešali u politiku”.

Ti ljudi će se odupreti paklu koji ih čeka kad im se objave imena? Izdržaće difamaciju, neće pokleknuti pod pritiscima, pretnjama, fizičkim napadima na njihove članove porodica ili njih? Ti ljudi su imuni na korupciju, neće primiti mito da se prešaltaju u ćaci stado?

Možda i hoće, deceniju su izdržali da ćute dok se država rastakala, možda izdrže i ono što ih čeka.

              Gde smo u odnosu na proleće prošle godine?

Tada Vučićevi vojnici nisu smeli glavu iz kuće da promole, sada provociraju na ulicama. Nisu smeli da priđu fakultetima, sad „streljaju“ jednog po jednog profesora. Tad je molio za izbore kako bi sprečio revoluciju i smirio svoje koji su masovno pripremali bežaniju. Sad je prošlogodišnje užasne izborne uslove učinio nepodnošljivim, neprobojnim za svoju „pobedu“.

Sad ponovo drži sve konce u rukama, a mi smo posvađane ustaše i štrokaderi. Ćacilend ni ne primećujemo više, stoji ta deponija kao radikalski pehar. Isekli su nam i odneli most usred Beograda, nastavili da kradu državu lopatama, potpuno uništili Jovinu gimnaziju, beogradsku Petu...

Tada smo se svi, studenti, građani i opozicija, kao jedan borili za Srbiju bez korupcije, nasilja, za sprovođenje zakona, za sistem u kome neće jedan odlučivati za sve.

Sada nemamo vremena da mislimo o tome. Izbori su „sutra“, ali nemamo volje da se borimo za bar teoretsku ferplej šansu – „jbg, Vučić ne da poštene izbore, šta da se radi.“

Sad svu energiju trošimo da pobedimo prošlogodišnje saborce. Vučiću ne možemo ništa, daj bar da porazimo ove svoje, pa da budemo najbrojniji gubitnici.

              Ko će biti kriv ako epilog nameštenih izbora bude Vučićeva pobeda i „fenomenalan rezultat“ Studentske liste? Opozicione stranke, zato što nisu htele da se odreknu svojih 3% da bi SL dobila 3% više? Glasači koji neće da glasaju za SL jer hoće da znaju šta biraju?

Više stranaka je odustalo u korist SL, ali rejting SL nije porastao.

Ili te stranke uopšte nemaju glasače, ili ti glasači prelaze u spavače.

Može se to nekom sviđati ili ne, tako stvari stoje.

Šta je veća šteta? Da se glasovi raspu po D’Ontu ako neke koalicije ne dostignu cenzus, ili ako toliko antirežimskih glasača ne izađe na glasanje?

Većina ljudi ne voli matematiku, voli da je u pravu. Pa i na sopstvenu štetu.

U proleće prošle godine studentski pokret je, ako je verovati istraživanjima, imao podršku 60% građana i na raspolaganju ogroman broj ljudi koji su bili spremni da kud studenti okom, oni skokom.

Sada, ako je verovati istraživanjima, Studentska lista ima nešto više od 30% opredeljene podrške.

Rejting političkih stranaka se vrti oko malih brojeva, u optimističkom scenariju, ukupno će razne opcije imati 10-ak%.

A istraživanja pokazuju da je i dalje protiv režima nepokolebljivo preko 60% građana.
Negde smo, znači, zagubili 20-ak% glasača.

I stranke koje su odustale od izbora i stranke koje će učestvovati na izborima rade to iz političkog interesa. Znaju da mischmasch kandidata SL, i u slučaju pobede, ne može da izdrži pun mandat. Jedni će vući levo, drugi desno, treći napred, četvrti nazad… Pa će da se dele, grupišu, osnivaju istorodne poslaničke klubove i stranke. Pa sukobi, pa novi izbori.

Stranke koju su odustale od izbora nemaju snagu za „ucenjivački kapital“ u koalicionim pregovorima, a njihovi dosadašnji birači su okrenuti studentima. Zaslužiće poštovanje za nesebično delo, valorizovaće ga na sledećim izborima.

Stranke koje će učestvovati na izborima veruju da će preći cenzus. Ulaskom u Skupštinu sačuvaće organizacije od raspadanja, neće počinjati od nule u narednoj „bitki“.

Studentska lista igra na sve ili ništa. Strategija otklona od opozicionih stranaka, kako bi se krnjilo Vučićevo biračko telo i okretalo njima, trajalo je do nekog momenta, onda je stalo. Otad se preraspodeljuje opoziciono glasačko telo, uz to se i krnji – zbunjeni se vraćaju apstinenciji (onih 20%).

 Raskoli, sukobi i neprijateljstva nisu pomogli ni Studentskom pokretu, ni opozicionim strankama. A jesu spasilački čamac za Vučića.

Minut do 12 je da se menja strategija, da se u fokus svih naših zaraćenih strana vrati cilj – smena kancerogenog režima. I Evropska unija i loknasti Isus, i Istok i Zapad, biće nedostižni sni ako ovako sačekamo izborni dan. Bolje mrzi od nas, bolje zavađa nego mi, bolje vređa nego mi, ne možemo ga dobiti njegovim oružjem.

Počnimo ljubav ispočetka, nemoćan je pred ljubavlju, solidarnošću i zajedništvom!

* D’Ont: “Kada antirežimski birač ostane kod kuće, direktno smanjuje ukupan broj važećih glasova. Time smanjuje ukupan broj glasova koji je režimu potreban da bi ostvario apsolutnu većinu u parlamentu. Režimske stranke imaju izuzetno disciplinovano i organizovano biračko telo koje izlazi u skoro 100% kapaciteta. Svaki antirežimski apstinent povećava procentualni udeo režimskih glasova u ukupnom zbiru.”